Spartak je šampion Srbije! I dalje zvuči neverovatno

Neverovatno. I četiri dana nakon što je Spartak osvojivši prvi završni turnir u istoriji Košarkaške lige Srbije, ostvario najveći klupski uspeh, druga reč mi ne pada na pamet.

Mnogo je detalja i dešavanja, koji su turnir u Nišu upisali u anale srpske košarke. Prvi je, svakako činjenica da se šampion Srbije dobio na završnom turniru, karakterističnom za kup takmičenja. Poslednjih godina grad na Nišavi završnice Kupa Radivoja Koraća besprekorno organizuje, što je proteklog vikenda, još jednom potvrđeno.

Prvog dana takmičenja, dva, za širu sportsku i košarkašku javnost, iznenađujuća rezultata. FMP se, pobedivši rezultatom 92:79, revanširao Partizanu za poraz u četvrtfinalu Kupa, dok je Spartak u dramatičnoj završnici, košem Olivija Hanlana bio bolji od Crvene zvezde sa 90:89.

To je značilo, ne samo da će će Srbija, prvi put od osamostaljenja dobiti prvaka koji se ne zove Partizan ili Crvena zvezda, već da nijedan od dva najtrofejnija i najveća naša kluba, neće igrati u meču za titulu. Čast su, na prvom finalnom turniru, zasluženo dobili Spartak i FMP.

Ta činjenica, nažalost nije bila dovoljna, da se u danu pre finala veći medijski prostor ustupi finalistima. Nije bilo ni uobičajne konferencije za medije, ali je javnost oduševljeno pozdravila vest da, Spartak sa nekoliko autobusa organizuje dolazak navijača na finalni meč. Gest ljudi iz Subotice, spasao je duel za titulu. Nekoliko stotina ljudi u belim majicama sa grbom subotičkog kluba sedelo je na tribini preko puta klupa dva tima, a utisak je da je većina onih koji su se našli u Čairu ili su finale gledali u TV prenosu, bila na strani Spartaka, koji je imao podršku i grupe subotičkih Blue marinaca i niških Meraklija. Za neupućene, najvatreniji navijači Spartaka i Radničkog duži niz godina podržavaju oba kluba, a kada se sastaju međusobno, navija se na istoj tribini.

Još koju reč o publici. Moglo je i moralo da je bude više. Jer i Spartak i FMP predvode igrači sa ovih prostora, a ono što smo videli na terenu najbolja je potvrda da poseduju kvalitet i predstavljaju budućnost. Sa druge strane, ogromne pohvale za ponašanje i činjenicu da se, pre, za vreme i po završetku finala, nije čuo nijedan ružan povik iz gledališta. To je pobeda ljudi koji su bili oko terena.

Na terenu, Spartak dominantan 35 minuta, FMP kao i tokom čitave sezone, karakteran i uporan. Zato, ne čudi što je u poslednjih pet minuta ekipa trenera Saše Nikitovića od minusa (55:68), serijom 13:0 uspela da izbori produžetak (68:68).

Sve što košarka nosi mogli smo da vidimo u poslednjih pet minuta četvrte četvrtine i isto toliko produžetka, posle kojeg je rešeno pitanje novog šampiona Srbije. Spartak je bio spretniji i srećniji, te je na kraju slavio rezultatom 76:73 i odneo pehar u vitrine klupskih prostorija u Hali sportova u Dudovoj šumi.

Većina vas koji ste čitali ranije blogove, zna za vezu koju imam sa Spartakom, da sam odrastao uz i sa ljudima koji vode klub, te stoga, moram da kažem i sledeće. Pri rezultatu 75:73 za Spartak, Filip Barna je šutirao za tri poena, nakon čega je kapiten Spartaka Danilo Nikolić pao na reprezentativca Srbije, a arbitri Belošević, Oberknežević i Čalić nisu se oglasili. Barna jeste ispružio nogu pri šutu, ali pošto nije ranije upozoren za floping tehničku nije mogao dobiti, kao ni prekršaj Nikolića u šutu za tri poena, jer, je kontakt usledio tek pošto je Barna izbacio loptu i pao na parket. Dakle, ako je nešto trebalo suditi, to su dva bacanja za FMP. Ali što reče trener Nikitović, nije suđeno, dakle, nije se desilo.

Spartak je, zasluženo došao do titule i krunisao višegodišnji rad male ali veoma posvećene i homogene grupe ljudi ne samo na terenu nego i oko njega. Pažljivi pratioci košarkaških dešavanja setiće se, da je Spartak pre dolaska Slobodana Jaramazovića na mesto predsednika kluba bio član Druge srpske lige, najnižeg i potpuno amaterskog ranga takmičenja.

Jaramazović, inače bivši kapiten Spartaka, je, uz pomoć svog nekadašnjeg saigrača, a sada direktora kluba Darka Papca, te klupskog doktora i člana uprave Mihaila Vidanovića, 19. februara 2020. godine, krenuo da traži put povratka na košarkašku mapu. Dogovorom sa niškim klubom Fer-plej osigurano je mesto u Prvoj B ligi što je značilo početak ekspresnog prolaska dugog puta, koji je podrazumevao osvajanje B lige, naredne sezone drugog mesta u Košarkaškog ligi Srbije, treće godine trijumf nad Vojvodinom u finalu ABA 2 lige i ulazak u najkvalitetnije regionalno takmičenje.

Prošle sezone Spartak je igrao kvalifikacije za FIBA ligu šampiona, četvrtfinale nacionalnog Kupa i plej-ofa ABA lige, da bi sezonu, u kojoj je obeleženo 80 godina postojanja kluba, krunisao plasmanom u finale Košarkaške lige Srbije, u kom je Partizan slavio sa 2:0 u seriji (94:74, 93:79). Koga zanima a da ne bih ponovo nabrajao ljude koji su bili igrači i treneri tokom tog ciklusa neka pročita tekst od prošle godine.

Sezona u kojoj je napravljen najveći uspeh u istoriji kluba je, po rečima trenera Vlade Jovanovića, bila turbulentna i teška, što najbolje ilustruje podatak, da je retko na treningu imao kompletan tim. To objašnjava promenjive rezultate tokom godine, ali kada se podvuče crta, u FIBA Ligi šampiona, se posle prolaska grupe u kojoj su bili Gran Kanarija (83:93, 62:77), Le Man (74:73, 61:76) i Benfika (90:74, 99:69), stalo u plej – in duelima sa grčkom Kardicasom (82:89, 75:84), u ABA ligi se ponovo, ovaj put kroz plej-aut grupu i plej-in stiglo do četvrtfinala plej-of-a gde je Dubai slavio (74:102, 84:88), u Kupu je Zvezda u polufinalu bila bolja (69:86), a dvema pobedama (83:66, 75:68), nad čačanskim Borcem izboren je plasman na završni turnir Košarkaške lige Srbije.

Trijumf nad Zvezdom (90:89), a potom i FMP-om (76:73), u Čairu, predstavlja krunu svega, što je prethodnih godina urađeno i ulagano u klub, njegovu organizaciju, igrački i stručni kadar, Halu sportova… Nije malo svedoka, da sam rekao da je dolazak Vlade Jovanovića na mesto trenera, najbolji potez, ne u trenutku kada je maštano o ABA ligi, već za dugoročne planove, koje predsednik Jaramazović sa klubom ima.

Titula prvaka Srbije, nije trenutni uspeh, to je pobeda ideje, odlučnosti i ubeđenja u ispravnost postavljenog cilja. A on je glasio – napraviti nešto veliko i u slučaju Jaramazovića, na taj način, višestruko uzvratiti klubu za ono što je od njega, kao igrač i kapiten dobio.

Stoga i ne čudi što je slavlje neposredno po osvajanju titule u Nišu bilo preplavljeno emocijama. Što je Trg u centru Subotice bio pun dece i ljudi, koji će od oktobra, možda i u većem broju nego do sada puniti tribine u Hali, što čitava Srbija danima priča o Spartaku, i utakmici, koju su u finalu odigrali tim iz Subotice i FMP.

Kad je tako, da pomenemo da su titulu šampiona Srbije 31. maja 2026. godine Spartaku doneli: Luka Cerovina, Igor Drobnjak Olivije Hanlan, Stefan Momirov, Vojin Medarević, Amar Gegić, Ševon Tompson, Dalibor Ilić, Dževonte Houkins, Boris Bodrožić, Danilo Nikolić, Nikola Rebić, a da su tokom sezone dres nosili i Uroš Banjac, Keondre Kenedi, Džered Kolmen Džons i Vanja Mlađenović. Uz trenera Vladu Jovanovića su i asistenti Đorđe Varagić i Slobodan Ljubotina, sportski direktor i bivši kapiten Predrag Prlja, kondicioni trener Radomir Živković, doktor Mihailo Vidanović, fizioterapeut Milica Radonjić i ekonom Nemanja Jovandić. Uz njih treba pomenuti i direktora Darka Papca, te operativce Sonju Bukvić i Sonju Tubić, Jovana Sirovinu, i trenere mlađih kategorija, kao i ljude iz kompanije Office Shoes, generalnog sponzora kluba, koji su 24 sata dnevno u službi Spartakovog uspeha.

Sada je pred ljudima u Spartaku velika odgovornost. Da odluče šta i kako dalje? Da li će kao šampioni Srbije, postojeći igrački kadar sačuvati, nadograti i tako “napasti” sličan uspeh ili će istorijsku titulu iskoristiti, da njome privuku mlade perspektivne košarkaše iz Srbije, regiona, pa i šire, da dođu u Suboticu, kako bi kroz rad sa trenerom Jovanovićem i njegovim stručnim štabom, napredovali, uzdižući i sebe i Spartak, do nekog novog pehara.