Vaterpolo reprezentacija Srbije postala je svetski šampion! Ne samo to, tim koji poslednjih godina suvereno dominira bazenima širom planete imaće dve prilike da nastavi niz i uđe u anale kao apsolutni lider sporta, koji u nas nema ni elementarne uslove.
Ukoliko u januaru naredne godine u Areni odbrani evropski tron, a potom na leto u Riju uzme olimpijsko zlato, koje čekamo 28 godina, ova ekipa će objediniti sve vaterpolo trofeje.
Zahvaljujući kolegi Dejanu Stevoviću, nedavno sam saznao impozantan podatak. Od kako je samostalna Srbija je na 23 takmičenja, uzela 21 medalju! Ljudi, do 21 treba brojati, a ne osavajati toliko medalja.
Dejan Savić je uspeo da nastavi niz prethodnika, ali je pokazao i odlučnost! Nije ustuknuo posle neuspeha u Barseloni, tek mesec dana pošto je nasledio imenjaka Udovičića. Sada se i njemu i nama isplaćuje istrajnost i slušanje reči njegovog Brke, pokojnog selektora Nene Manojlovića, koji je govorio da su najveće blago vaterpola u Srbiji dva trenera – Dejan Savić i Vladimir Vujasinović.
Mogu da odu kada hoće. Da ime i znanje pretvore u zaradu, koju zaslužuju, ali ne. Ostaju, kao poslednji Mohikanjci da se bore i rade u bazenima bez tople vode, mazuta, na kojima su deci usta modra nakon treninga… Rade u ekipama čiji igrači osvajaju titule, ali ih treneri posle pobeda vode na pljeskavice, jer ni za ručak nemaju… Dame i gospodo, koja se prevarila pa ovo čita, ta i takva Srbija je najsnažnija sila svetskog vaterpola, koju će teško ko zaustaviti.
Dok ničim izazvan sa vama delim svoje misli, setih se sad kako mi je pre šest godina, dok smo se vraćali sa Zlatibora i na radiju pratili rezultat vaterpolo finala prvenstva sveta sa Špancima, u kom smo slavili na peterce, košarkaški trener Borislav Džaković, pričao o motivima u našem sportu i rekao kako nam je jako malo potrebno da budemo srećni. Ja sada pitam i vas i sebe, imaju li ovi momci i to malo?
Imaju li i jedan bazen za normalan trening, hoće li ikada dobiti novac, koji su medaljama zaradili, da li ćemo postati svesni sa koliko malim minusom u smislu novčanih ulaganja u neprofitabilan sport poput vaterpola, možemo da nastavimo dalje i stvorimo naslednike Prlainovića, Pijetlovića, Filipovića, Gocića? Nećemo!
Kao i do sada svi koji treba nešto da kažu, pričaće kako su svašta uradili, slikaće se i obećavati, a oni će čekati. S tom razlikom, što će za razliku, od ovih prvih, dok čekaju, nastaviti da pobeđuju. Za slavu i doček na Balkonu.
Za sve to, momci, naklon do poda!
Leave a Reply