Cvele

Prvo, sam za Vladimira Cvetkovića čuo, kada je bio “alfa i omega” Crvene zvezde i kako mi je sam pričao, pitao se za sve na Marakani. Od toga, koji će sapun da se kupuje, do toga u kom će hotelu ili avionu biti fudbaleri. Sa Draganom Džajićem, stvorio je 1991. prvaka Evrope i sveta. To verujem, znate.

Meni je mnogo zanimljivija bila priča Vladimira Cvetkovića o tome kako je zbog preloma ruke, kada je hteo da se uhvati za granu i fascinira brata, u bolnici proveo gotovo 700 dana, da je tada počeo da čita knjige, pa zato u njegovom stanu imate biblioteku, sa po slobodnoj proceni, više od 100 naslova.

Zbog problema sa rukom počeo je da igra košarku, a onda postao Zvezdina legenda i čovek čijim smo pogođenim bacanjima u Meksiku pobedili Ruse (63:62) i osvojili srebrnu medalju na Igrama 1968.

Još je igrao, kada se zaposlio. Kasnije je, nagovorio druga Milutina Popovića da dođe u Hotel “Taš” i čuje orkestar i pevačicu, koji svako veče prave šou. Zahar je došao, video, a kao krajnji rezultat nastali su Lepa Brena i Slatki greh.

Lopta mu je bila suđena. Bacio je o zid, u pravcu devojke i umalo je pogodio. Rada Đurić, izbegla je loptu, ali je kasnije, postala Cvetkovićeva supruga. Sa mnogo emocija, Cvele je pričao o njoj, ćerki Zorani, sinu Rastku, unucima…

Još je igrao, kada se zaposlio. Kasnije je, nagovorio druga Milutina Popovića da dođe u Hotel “Taš” i čuje orkestar i pevačicu koji prave šou. Zahar je došao, video, a kao krajnji rezultat nastali su Lepa Brena i Slatki greh.

To je tek, po koja crtica o Cveletu. Iz glave, na prvu pomisao. Mnogo sam priča i saveta čuo od njega. Ljubomorno ih čuvam, nije sve za javnost. I ovo što ljudi znaju o Vladimiru Cvetkoviću, dovoljno je za nekoliko života.